Niko od vas ne očekuje da postanete Pikaso ili Dostojevski. Niti će vas ova knjiga podučiti kako, ako ste je zato uzeli u ruke.
Mada, moglo bi da se desi.
Kako bilo, ono što ćete sigurno poneti sa sobom jeste saznanje da možete uživati u kreiranju i crpeti snagu i lepotu iz tog procesa bez obzira na rezultate, postignuća i novčanu naknadu koji bi mogli iz toga proizaći.
Delim stav sa autorkom, a to je da svako od nas ima kreativni impuls koji najpre treba otkriti, a zatim i negovati. Nikada ne nasedam na ono: „Mene ništa ne zanima. Ja nisam kreativan.“ Kada to čujem znam samo da ta osoba još uvek nije otkrila šta je to tačno što je posebno privlači i čemu bi posvetila svoje vreme. Ne pričamo nužno o budućoj profesiji već i o hobijima, slobodnom vremenu i aktivnostima koje su oni trenuci kada zaboravimo na vreme i nakon kojih se osećamo sveži i spremni za dalje.
Za nekoga je to crtanje, vez, ples, pravljenje kolača ili nakita; za Elizabet Gilbert to je pisanje i ona se njime ponajviše bavi pa će ova knjiga umnogome poslužiti onima koji bi da krenu tim putem.
Ili već jesu. Ali se plaše da pokažu svoj rad. Plaše se kritike, mišljenja drugih, neuspeha pa i uspeha, plaše se da nisu dovoljno dobri ili originalni, često su perfekcionisti pa rad teško da ikad privedu kraju, uvek mu nešto fali. Najgore, plaše se da uopšte nemaju taj stvaralački nagon.
Započevši knjigu pričom o sopstvenim strahovima i zanimljivom načinu prevazilaženja istih, nastavlja da piše o inspiraciji i izlaže krajnje zanimljivu teoriju ideja – o tome šta su one i kako komuniciraju sa nama. Čarobna teorija, svakako. Moguća? Ja sam joj poverovala. Uostalom, nema načina da saznamo. Sve su ionako naša nagađanja pa zašto ne bismo izabrali baš onu teoriju koju ona nudi.
Ne bi imalo smisla da prepričavam njene ideje i tumačim poruke, jer je svaka poruka i više nego jasna. Elizabet Gilbert zaista lepo piše, vrlo je duhovita i ume da epizodama iz sopstvenog iskustva podupre svoje tvrdnje.
Ono što mi se posebno dopalo jeste njena otvorenost i iskrenost kada priča o svojim sumnjama u sebe, porodici, strahovima i neuspesima, dugogodišnjem radu na poboljšanju pisanja, svesna svojih mana i stvari na kojima tek treba da radi.
Srušila je mnoge zablude ovom knjigom, uključujući i one o urođenim talentima umetnika bilo koje vrste, naglavačke okrenula mit o tragičnom, napaćenom umetniku kao jedinom koji može proizvesti nešto vredno; o količini truda koji treba uložiti u delo, samoj važnosti tog dela i umetnikovom egu. Ona je osoba koja ume da pisanje predstavi istovremeno i kao magiju i kao posao rudara, što ono, na kraju krajeva, i jeste.
Kao neko ko apsolutno veruje da svako od nas može živeti kreativnim životom i trebalo bi da bude tako, uvek iz ljubavi prema tome što radimo, ne zarad bogaćenja i uspešnih karijera, već zarad nas samih i našeg mentalnog, duševnog i duhovnog zdravlja, ipak nije površna kada kaže: „Ti to možeš.“ Ne poriče poteškoće koje dolaze u paketu sa lepotom, već ih na zanimljiv način predstavlja kao izazove i pomaže nam da ih vidimo kao premostive.
Piše o dozvoli koju svi čekamo, najpre od sebe, zatim sredine i, na kraju krajeva, škole, a koja nam dopušta da se bavimo onim što je u nama i želi da izađe napolje, ali se plaši. Piše o upornosti i poverenju u čitav proces stvaranja, o originalnosti i autentičnosti, o znatiželji (kako volim taj deo) i na kraju o ispunjenosti i zadovoljstvu koje osećamo kada živimo svoju, svima nama urođenu, stvaralačku prirodu.
“I believe that curiosity is the secret. Curiosity is the truth and the way of creative living. Curiosity is the alpha and the omega, the beginning and the end. Furthermore, it is accessible to everyone.”
Ne mogu da izaberem omiljeni deo, bila bih nepravedna, jer je E. Gilbert podjednaku pažnju posvetila svakom od ovih i još mnogih pitanja i na svako dala ne samo logičan već i inspirativan odgovor.
Uživala sam u čitanju. Naučila sam puno. Drago mi je što je ovo knjiga kojoj se vraćam sa osmehom i često iščitavam citate koje sam zabeležila. A mnogo ih je, mogla bih čitave stranice da izdvojim. Toplo vam preporučujem da Veliku čaroliju odnosno Big Magic, ako ste u mogućnosti, čitate na engleskom, dodatno ćete uživati u autorkinom izboru reči i duhovitosti koja je prisutna u svakom redu.
Ne mogu a da ne primetim da, šta god ja ovde napisala i koliko god se potrudila da dočaram sa kojom veštinom i iskustvom, mudrošću i ljubavlju je ova knjiga napisana, da će sve to biti, da se poslužim klišeom, bleda kopija ideja koje Elizabet Gilbert deli sa nama. No, red bi bio da i ja primenim ono što sam naučila iz knjige koju toliko hvalim: napisaću tekst i objaviću ga.
“Because that is how you play the game. Onward ever, backward never.“
Kako to već obično biva, knjiga će i sa ovim hvalospevom i bez njega, doći do onoga do koga treba da dođe. Zahvalna sam što je mene pronašla. ♥