Kladim se da bi između kvantiteta i kvaliteta većina izabrala kvalitet.
Kako to da onda svi vole da pitaju “Koliko vremena će mi biti potrebno da naučim engleski/dostignem određeni nivo?” Želimo brojke. Želimo konkretno.
Apsolutno se slažem da način na koji učimo i šta učimo igraju važnu ulogu – mnogo se vremena može izgubiti, a bogami i želje za učenjem, ako kvalitet našeg rada nije odgovarajući.
U tim našim dugim razgovorima kada dajemo neke slobodne procene i vagamo znanje kao da su u pitanju kruške, stičem utisak da vam se taj visok nivo kvaliteta učenja podrazumeva. Vi podrazumevate da ćete svaki put kada se latite učenja to izvesti potpuno skoncentrisani, neometani, u potpunosti posvećeni materijalu tih sat ili dva.
Molim vas da osvestite ovaj trenutak. Da li je svaki minut vašeg rada kvalitetan?
Nije.
I to je sasvim normalna stvar. Samo treba biti realan i iskren prema sebi.
Ipak, ovog puta, zamislićemo da jeste tako. Dakle, pod pretpostavkom da je kvalitet učenja na visokom nivou, može li kvantitet biti presudan za uspeh?
Apsolutno da.
E, sada možemo da pređemo na brojke, matematičari moji.
Svi znamo da postoji Zajednički evropski okvir za jezike poznatiji kao CEFR sa nivoima od A1 do C2. Do sada su urađene mnoge procene broja sati koji su potrebni da biste sa jednog nivoa prešli na sledeći.
Takve procene rade instituti koji se već dugi niz godina bave proučavanjem i podučavanjem engleskog jezika. Svaki udžbenik po kome se uči strani jezik u uputstvu za korišćenje ima naznačen broj sati/časova koji su potrebni da se pređe gradivo koje odgovara jednom nivou. Škole engleskog prave svoje rasporede i programe shodno tome.
Postoje i procene koliko sati je potrebno da se nauči jezik koji ste odabrali u zavisnosti od toga koji vam je jezik maternji. Razvrstani su po „težini“ no zapravo se radi o velikoj razlici među porodicama jezika. Što je veća razlika u gramatičkoj strukturi i poreklu vokabulara, to se jezik smatra „težim“ za učenje i potreban je veći broj sati.
I sve ove brojke možete naći na internetu za dva minuta. Ja se njima ovde neću baviti.
Baviću se njima samo do određene granice, taman da vidite čemu vodi ovaj tekst.
Najčešće ćete pročitati da je potrebno oko 200 sati kako biste sa jednog nivoa prešli na sledeći.
Ne mogu a da ne napomenem da smo svi različiti, ne učimo svi na isti način i istom brzinom, uslovi nisu uvek idealni, postoji mnogo faktora koji utiču na učenje i, još jedna važna stvar, a to je da prelazak sa nivoa A1 na A2 zahteva manje vremena od prelaska sa nivoa A2 na B1 i tako za svaki naredni, viši nivo. 200 sati je vrlo gruba i generalizovana procena.
Ipak, uzećemo tih 200 sati kao polazište za sledeću malu demonstraciju.
Najčešće se odlučite za kurs u školi engleskog ili individualnu nastavu i to podrazumeva časove u trajanju od sat vremena, dva do tri puta nedeljno. To znači da ćete za 6 meseci imati 50 do 60 sati nastave. Po toj računici potrebno vam je oko dve godine kursa, bez pauze, da pređete na sledeći nivo. Zvuči strašno?
Za mene lično je strašno prebacivanje odgovornosti na kurs/profesora kada očekujete da ćete samo sa nastavom ostvariti željeni (brzi) napredak. A mnogi upravo to i rade – smatraju da su časovi dovoljni.
Moraću da vas razočaram. Nisu. Nikako nisu dovoljni. Oni su samo pomoć. Jer sa časovima, eto vam matematike: 6 meseci 60 sati. To je ništa! Da li treba ovde da pominjem da bez obnavljanja nakon časa, čak i to što ste prošli na časovima nije sasvim usvojeno i da je potreban rad i vreme da bi to sve došlo na svoje mesto i jezik internalizovao? Koji procenat od tog znanja u 60 sati ste usvojili i primenjujete?
Poenta je sledeća: ako već pitate za količinu vremena (kvantitet) onda probajte da izmerite koliko vremena vi dnevno/nedeljno/godišnje provedete učeći engleski, bilo aktivno, bilo pasivno.
Jer se dešava da ljudi vide godinu dana kao 365 dana, a ne kao 60 ili 300 sati učenja.
Godina učenja može za dve osobe biti potpuno različita.
I zato napredujete različitom brzinom. Onda taj neko ko je proveo (samo) 100 sati za godinu dana priča kako za godinu dana ništa nije naučio ili vrlo malo.
Za 6 meseci možete imati 60 sati nastave i 200 sati samostalnog rada ako svakodnevno radite po sat vremena. Svakodnevno.
Da li ste spremni da izdvojite sat, dva svakodnevno u narednih godinu, dve?
Ne znam da li ćete posle 200 sati učenja skočiti na sledeći nivo, ali poboljšanje ćete svakako videti. Poboljšaćete više veština istovremeno, sigurna sam.
Još jednom ćemo se vratiti na iskrenost prema sebi.
Uradite sledeći test: mesec dana pratite koliko vremena dnevno učite engleski.
To možete uraditi na nekoliko načina:
- Jedan deo sveske koju koristite za učenje namenite za svakodnevno beleženje aktivnosti. Upišite šta ste radili i koliko je to trajalo. Svakog dana. Na kraju meseca videćete koliko je to sati.
- Koristite neku aplikaciju za telefon (neki study tracker ili bilo koji time tracker). Imaćete lep prikaz svoje aktivnosti na kraju meseca.
- Možete ovde da preuzmete Besplatni radni list koji uključuje predložene aktivnosti za svaku od veština jezika kao i mesečni kalendar za upisivanje šta ste radili i u kom trajanju. Tako ćete moći da vidite i koliko vremena je utrošeno na svaku od veština i shodno tome prilagođavati aktivnosti kako nijednu ne biste zapostavili.
Na kraju, moram da kažem, najmanje volim da pišem o ovakvim stvarima. Zaista ne volim da računam koliko vremena iko provodi u učenju, to ne treba da bude tako. U tome bi trebalo uživati, ne kalkulisati. Uostalom, sve procene su grube i vrlo generalizovane, na rezultate utiče na desetine faktora, ali pitate pa vam i odgovaram. Stalno pitate KOLIKO.
Iza svačijeg napretka stoje sati i sati rada i ako ste spremni da ih uložite, napredovaćete i vi. Uspeva svakome ko uloži trud.
Samo osvestite koliko je to vremena svakog dana puta nekoliko meseci i ako shvatite da je to dva sata nedeljno na nastavi i još sat kod kuće za domaći, to je malo. Malo je za ono što vi zamišljate – da ćete za 3 meseca preći nivo i za godinu čitavu skalu od A2 do B2.
Sa takvom matematikom ćete se samo brže razočarati i odustati, garantujem.
I zato, samo se prepustite, nemojte razmišljati o datumima, mesecima, nivoima i stalno pitati „kada?“. Budite pošteni i odradite svoj domaći, redovno idite na časove, okružite se jezikom i primetićete napredak.
Srećno vam učenje, ne kalkulisanje.♥