Jedna od veoma važnih stvari o kojima volim da pričam sa svojim učenicima jesu zablude o učenju engleskog jezika. I to odmah na početku. Želim da shvate da su to samo umišljene ideje koje im odmažu. Nema osobe koja se neće prepoznati u bar jednoj od navedenih zabluda. Evo nekih od najčešćih i mojih odgovora na to kako da ih se otarasite.

1. DA STE NETALENTOVANI ZA JEZIK

Mnogi odu još dalje, pa kažu da su glupi. To mi se nikako ne sviđa. To je kao da ste sebe isključili iz trke mnogo pre nego što je ona uopšte počela. Ako vam je to izgovor, to je druga stvar. Ali ako ste u ovo stvarno poverovali, reću ću vam samo jedno. Niste netalentovani, nego vas to ne zanima, nije vam interesantno, niti je bilo kad ste ga učili i vaš mozak je odbijao da pamti novo gradivo. Jednostavno, ne pamtimo ono što nas ne zanima. Priznajem da ima ljudi koji vole jezike, pa obraćaju pažnju na strukturu rečenice i tako upoređivanjem dva ili više jezika i povezivanjem lakše zapamte. Ima ljudi koji su odlični sluhisti, koji su muzikalni, pa bolje čuju i oponašaju zvukove. To pomaže, ali neznatno. Dakle, potrudite se da zavolite to što učite i da vam bude zanimljivo. Nađite društvo u kome vam prija da učite. Neka materijali budu inspirativni, neka teme budu one koje vas zanimaju. Probajte da napravite od učenja mali ritual.

2. DA SVI GOVORE ENGLESKI OSIM VAS I SKORO UVEK BOLJE OD VAS

Moja omiljena. To vam je, najčešće, samo varka. Evo primera koji dajem učenicima. Zamislite da sada u sobu uđe neka osoba i počne da priča na kineskom ili turskom. Ne znam za vas, ali ja ne znam ni reč kineskog. Nama će zvučati kao da zna najbolje na svetu. Wow! Kako priča kineski! A u stvari, nama zvuči savršeno zato sto mi ne znamo jezik toliko dobro da možemo da procenimo koliko ta osoba ispravno govori. Razumete? Kada ste na nivou A2, ne možete da procenite da li neko ko nema problema sa samopouzdanjem pa „tečno” priča, uopšte koristi tačne termine i koliko su gramatički ispravne rečenice. Ne znači da ne postoje ljudi koji ne poznaju jezik bolje od vas. Naprotiv, uvek će postojati i od njih treba učiti. Ali, dajte sebi malo oduška! Kada bi neka stručna osoba poslušala sve te koji bolje znaju od vas, ko zna koliko bi se tu stvari moglo ispraviti. Nastavite da učite i što bolje budete poznavali jezik shvatićete da nije sve baš onako kako vam isprva izgleda.

3. DA JE UČENJE GRAMATIKE BESPOTREBNO I/ILI DOSADNO

Zamislite ljudsko telo. Imate skelet i imate mišiće. Skelet je gramatika, a mišići su vokabular, tj. fond reči koje koristite. Kako bi izgledalo ljudsko telo bez mišića? Jezivo. A šta bi se desilo kada biste izvukli kostur, odnosno kad ne biste imali na šta da stavite te mišiće? Izvinjavam se zbog groznih slika koje su nastale u vašoj glavi, ali tako je i sa jezikom. Sve je lepo i sve ima svoju funkciju. To je sve što ću reći o važnosti učenja gramatike. Bar za sada.

Drugi deo je vezan za to koliko je interesantno učiti gramatiku. Kao i za sve, postoje načini i metode da se gramatika uči na zabavan način. Materijali su danas stvarno raznovrsni, interesantniji nego ikada. Kada želim da izbegnem ovaj problem u radu sa učenicima, uvek se trudim da im pokažem kako mogu da primene to što uče i koja je svrha neke lekcije iz gramatike koju obrađujemo u tom trenutku.

Dakle, umesto da urade 50 rečenica gde će razmišljati da li da stave Present Simple ili Present Continuous (iako je bitno uraditi nekoliko primera, ali ne treba preterivati), ja volim da im zadam situaciju iz života u kojoj bi morali da upotrebe ta vremena. Na primer, zamolim ih da opišu jedan običan dan u njihovoj porodici i da ubace i neke aktivnosti koje možda trenutno odskaču od rutine. Ili da opišu čime se bavi njihova kompanija i na kom projektu trenutno rade. I tada shvate koja je funkcija ova dva vremena i koliko bi im u praksi značilo da ih razlikuju i pravilno upotrebljavaju. Svakako im bude zanimljviije da pričaju o svojoj porodici nego da rade rečenice sa prazninama od kojih im se diže kosa na glavi još od osnovne škole.

4. DA JE NJIHOV KOLEGA NAUČIO ENGLESKI ZA SAMO DVA MESECA U INOSTRANSTVU

Neosporno je da se jezik brže uči kada ste u okruženju gde je taj jezik maternji ili jedan od zvaničnih jezika, ali dajte, da li stvarno verujete da je to tako jednostavno? Možda da još jednom pročitate onaj deo gore, pod 2.? Ni deca ne mogu tako brzo da nauče jezik, a oni uče baš, baš brzo. Dakle, to vam je notorna laž, a vi bolje zagrejte stolicu i biće sve ok. Ono što iz ovoga možemo da izvučemo to je da primenimo metodu koju ja volim da zovem brainwashing i o kojoj ćemo neki drugi put i to detaljno. U suštini, to vam je da se potrudite da oko sebe veštački stvorite sredinu u kojoj je skoro sve na, u našem slučaju, engleskom jeziku. Sve što gledate, slušate, čitate. I, naravno, da što češće terate sebe da koristite jezik.

5. DA SE JEZIK BRZO ZABORAVLJA

Ko vas je to slagao? Zašto umanjujete vrednost te neverovatne mašine koju imate u glavi? Da li stvarno mislite da je naš mozak tako jednostavan i površan i da ste svi poput Dori iz animiranog filma Finding Nemo? Dori ♥.

Znate li vi šta je dugoročno pamćenje? Svi koji ste, a ima vas, mnogo puta počinjali sa učenjem, pa stali, pa posle godinu dana opet počinjali, znate dobro da vam je ipak dosta toga ostalo u glavi i da ste se vrlo brzo svega podsetili. Jezici se sporo uče, to je činjenica, ali se ne zaboravljaju baš tek tako. Možda malo zarđate, ali da sve zaboravite, pa možda nakon 10, 15 godina nekorišćenja. Ne brinite, nećete ga zaboraviti ako preko leta preskočite časove. I ne zaboravite, mozak nije neko obično sokoćalo, već malo čudo koje je sve što vidite na ovom svetu osmislilo. I vi ga imate.

6. DA ĆETE SE OBRUKATI

The last but not the least. Nisam bez razloga ostavila ovo za kraj. To je zato što želim da završim sa snažnom porukom koja će vam odzvanjati u glavi kada odete odavde.

Svako ko bi vam se podsmevao ili kritikovao vas što nešto ne znate ili niste dobro uradili, a vi već radite da tome da se unapredite i učite i trudite se, je površna osoba i trebalo bi ga potpuno ignorisati. To više govori o njima nego o vama. Ne postoji osoba koja neku oblast poznaje savršeno, niti će ikada postojati. Ne možemo, niti bi trebalo, da znamo sve o svemu. Ono što jeste poenta života je neprestano učiti i raditi na tome da unapredimo svoje veštine. Umesto da strahujete i brinete da se ne obrukate ili vas je sramota što još to nije baš kako treba, ohrabrite sebe da istrajete i zamišljajte koliko će vam bolje i lakše biti ako nastavite sa učenjem. Budite ponosni na sebe jer ste uopšte krenuli da učite.