Pisanje dnevnika je odličan način da sredite svoje misli, da razumete svoja osećanja, da nove ideje stavite na papir i, možda čak, napišete veliko delo. Oni koji vode dnevnik to najbolje znaju. Naučnici su odavno dokazali koliko je korisno zapisivati svoja razmišljanja, ali ja bih želela da vam ovde predložim jednu metodu za učenje engleskog, a koja je u osnovi upravo to, dnevnik.

Koja je svrha pisanja dnevnika na engleskom?

Koja je svrha pisanja uopšte, pitate se. Znam, nije baš omiljeno kod učenika. Pisanje je ipak veoma važno i ne treba ga zanemarivati jer ima mnogobrojne prednosti.

• Najpre vežbate spelling, tj. kako se reči pišu na engleskom. Danas se mnogi oslanjaju na spell checker, ali jasno vam je da time postajete zavisni od njega i prestajete da se trudite da zapamtite kako se neka reč piše. To vam je na kraju medveđa usluga.
• Pisanje zahteva mnogo više vremena od pričanja. Uvek ćete brže reći nego napisati. Međutim, pisanje vas tera da isplanirate šta ćete reći i da se napisanom vratite nekoliko puta kako biste proverili da li ste bili jasni. Kada jednom napišete nešto, odmah pregledate rečenicu i menjate, tražite bolje rešenje, sinonim ili drugačiju gramatičku konstrukciju. Obraćate pažnju na red reči u rečenici, a to je u engleskom veoma važno.
• Pored toga što ćete ovladati rečenicom i obogatiti vokabular, počećete konstruktivnije da razmišljate i iznosite svoje mišljenje. Ko je upoznat sa pisanjem eseja za TOEFL ili IELTS dobro zna o čemu pričam. Naime, takvi eseji podrazumevaju sistematsko iznošenje svojih stavova, odbranu istih i navođenje primera koji te stavove podržavaju. Verujte mi, takav način obrazlaganja mnogo je lakši od onog pisanja sastava kakvog se sećamo iz osnovne i srednje škole.

Kako početi sa pisanjem dnevnika?

Sve što vam treba je obična sveska. Možete pisati i na kompjuteru, ali isključite spell check opciju, za vaše dobro.

O čemu pisati?

O čemu god želite. Uopšte ne mora biti komplikovano i niko od vas ne očekuje da napišete autobiografiju. Znači, možete pisati o najbanalnijim stvarima koje vam se svakodnevno dešavaju. Evo par ideja:

• Kako vam je prošao dan?
• Šta se lepo/neprijatno desilo danas?
• O čemu ste razgovarali sa kolegama/prijateljima?
• Kako se osećate?
• Šta planirate da radite u narednih par dana?
• Šta ste naučili na današnjem času engleskog i imate li neku ideju za sledeći čas?
• Opisujte ljude iz svog života, mesta koja posećujete ili biste želeli da vidite.
• Kada pročitate članak, knjigu ili pogledate film, napišite svoje utiske o tome.

Jednostavno zamislite da pričate sa nekim ili da vas neko intervjuiše. Kada napišete prvu rečenicu ona će vas voditi dalje. Ne morate imati koncept ni plan. Samo pišite.

Koliko često pisati dnevnik i kada?

Što češće, to bolje. Naravno, to može biti i jednom nedeljno. Bolje i toliko nego ne pisati uopšte. Nemojte zadavati sebi broj reči ili stranica koje treba ispisati. Tako ćete stvoriti još veću odbojnost i retko kada ćete imati toliko vremena. Nije poenta u kvantitetu. To može biti i pet rečenica, ali će vas tih desetak redova naterati da se pozabavite rečenicom i da potražite neku novu reč u rečniku. To je poenta ove metode.

Znam kako me pogledaju đaci kada im pomenem pisanje. Baš zato vam i govorim da to može biti usputna aktivnost; samo kratko napišete šta ćete raditi za vikend, kao da šaljete poruku nekome. Dovoljno je. Pogledali ste film, uzmete svesku, vrlo kratko napišete o čemu se radi i šta vam se dopalo. To je to. Ne pišete seminarski rad. Ne treba vam više od 10 do 15 minuta.

Možete izabrati deo dana kada biste to radili, uz jutarnju kafu ili pred spavanje. Na poslu tokom pauze. Na stanici dok čekate prevoz, imate telefon kod sebe, napišite šta radite ili šta vidite oko sebe, gde ste, šta rade ljudi pored vas. Uostalom, brže će vam proći vreme.

Kako da izvučete maksimum iz pisanja dnevnika na engleskom?

Evo još nekoliko vrlo korisnih saveta:

1. Dok pišete slobodno koristite rečnik ili se poslužite beleškama sa časova. Niste na testu, vi vežbate. Naravno, nemojte odmah uzimati rečnik, ostavite prazno ako ne možete tog trena da se setite, pa probajte kasnije. Ako baš ne ide, onda potražite izraz u rečniku. Ako primetite da stalno upotrebljavate iste reči, onda je prava stvar za vas rečnik sinonima ili thesaurus. Evo jednog online rečnika sinonima.
2. S vremena na vreme, pročitajte šta ste pisali prethodnih dana. To vam daje priliku da obnovite reči i prisetite se gde ste pogrešili. Takođe, izbeći ćete ponavljanje, nemojte da svaki dan bude isto. Dosadiće vam brzo i odustaćete vremenom.
3. Kada napišete nešto, pročitajte to. Naglas. Jako je bitno da čujete sebe, samo tako ćete zaista naučiti novu reč. Koristite online rečnike. Pored svake reči imate mali zvučnik na koji kliknete i čujete kako se ta reč izgovara.
4. Potrebna vam je povratna informacija. Zamolite svog profesora da pregleda to što pišete. Tako ćete znati na čemu još treba raditi i kako napredujete. Ako vam ponestaje ideja, zamolite ga da vam zada temu. Kada pregledam ono što pišu moji đaci, ja na osnovu grešaka osmislim sledeći zadatak; šta još treba popraviti, koje su slabe tačke. Takođe, zadam im temu tako da vežbaju gramatičku celinu koju tih dana obrađujemo. Na primer, ako radimo uslovne rečenice, tema bi mogla biti: „Šta biste uradili kada biste dobili na lutriji?”
5. Dok pišete, primetićete da imate puno nedoumica i da biste svašta pitali profesora. Zabeležite pitanja sa strane da ih ne zaboravite do časa. Takođe, sačuvajte obe verzije svoje rečenice, sve oko čega se dvoumite, jer iz vaših grešaka je nama profesorima najlakše da vidimo šta ste do sada savladali, a šta ne i na koji način razmišljate i učite.

Volela bih da probate. Zaista ne zahteva mnogo vremena, a daje odlične rezultate. I samo počnite, kako odmičete sve je lakše.