Ocu pripovedača u romanu su se podsmevali zato što je poželeo veliku porodicu i sa suprugom izrodio i othranio njih šestoro. U njegovoj viziji svoje porodice, dvadesetak godina kasnije, ta će deca izrasti u obrazovane ljude, lekare, pilote, advokate, profesore i inženjere. Petorica sinova. Šesto dete, devojčica, za ćerke se takve stvari ne planiraju.
Ta raznolikost stručnjaka, od kojih, nada se, uz pomoć prijatelja jedan po jedan odlaze u Kanadu da budu priznati i vode bolji život, bila je njegovo jedino stremljenje i nije to krio. Čak i posle strogo zabranjenog odlaska na reku jer su se deca zaigrala ribara, nakon što za to sazna i pošteno ih izbatina, situaciju obrne u motivišuću poduku; govori im da budu ribari duha, preduzimljivi i prodorni, da se zakunu da će biti nezaustavljivi ribari dobrih stvari.
Otac i majka porodice, dve komore ove jedinke, kako ih pripovedač naziva, i njihovo šestoro dece prolaze kroz veliku promenu, isprva naizgled pubertetsku, ali, kako ispada, sudbinsku koja nezaustavljivo vodi u ponor u koji, čak i kad pomislite da je kraj, tonete još, sve dublje i dublje propadate sa njima i molite se da stane. Molila sam ovu knjigu da se smiluje i promeni tok. Ostaviću vas da sami proživljavate te strašne gubitke jer ja o njima pisati ne mogu.
Čigozi Obioma, pisao je u potpunosti prepustivši se strahu od gubitaka koji bi mogli da se dese u njegovoj porodici sa jedanaestoro braće i sestara, u trenucima kada je bio odvojen od njih i tako homesick napisao roman kao, kako sam kaže, pismo puno ljubavi posvećeno njegovoj najstarijoj braći. Ova knjiga je molba upućena braći i sestrama njegovim, ali i svetu, da nikada ne dopuste mogućnost da se jedna složna, porodica puna ljubavi i međusobne podrške rasturi. Povezanost članova porodice i odanost, toplina i briga jednih za druge, tako naglašeni u knjizi u svakom njenom delu i kod svakog člana ove porodice, boli koliko i raduje, jer se stalno ta osećanja smenjuju. Kako se nešto tako lepo može preko noći nepovratno izgubiti?
Mnogo je tema, osim porodice kao matice društva, kojih se Obioma dotakao, toliko da bi ovaj tekst prerastao u pripovetku, i zato je ova knjiga ne lepa, već važna.
Nigerija je jedna od naprednijih zemalja dela sveta koji je zaboravljen, napušten, gurnut pod tepih. U Nigeriji je zapadnjačko obrazovanje ideal, sve čemu treba težiti. Kapije se zaključavaju sa prvim znacima zalaska sunca jer se noću, ali neretko i danju, dešavaju oružane pljačke, ubistva, ulice su neosvetljene i puste, vojnici haraju gradom i sude kako im se prohte. Deca se ponose posterima sa političkim vođama koji se stalno smenjuju na vlasti kako bi narod spasili od diktatora i sami preuzeli ulogu istih. Engleski je zvanični jezik, ali ga govore obrazovani i onda kada žele nekome da stave do znanja da su ljuti, uvređeni ili ne više tako bliski; igbo je narodski jezik, ali se dešava da te komšija ne razume jer priča nekim drugim plemenskim jezikom.
Hrišćanska vera, crkve i molitve, Bog je jedan, milostiv i pravičan. Iako preobraćeno, stanovništvo je i dalje ponekad sujeverno, paganski običaji nisu u potpunosti izumrli, duhovi nečisti i ukleti žive pored reke, vrebaju mlade duše i proriču im budućnost. Poverujete li u to predskazanje, doživećete kraj kakav najavljuju, i kakav, nažalost, ovu knjigu čini mučnom, bolnom, teškom i gotovo sadističkom.
Đavo je, ako postoji, odigrao svoju ulogu, prerušio se u Abulua, čijih se opisa gnušam koliko ih se i plašim, a njegova predskazanja, šapnuta u dečije uho, mlado i nesigurno, naivno i uplašeno, potkrepljena nekontrolisanim strahom, koji raste i menja iskrena dečija srca do neprepoznatljivosti me ljute i iznova iznenađuju svojom snagom da naglavačke okrenu živote mnogih. I tako u krug, strah rađa nove strahove, svoju sudbinu krojimo od njih i u trenu odbacujemo sve lepo i ljubav koju godinama gradimo, sigurnost doma i zdravu budućnost.
Znajte da ćete sve vreme biti kao na iglama i koliko god vi mislili da možete da pretpostavite kraj ili bar nastavak, nećete uspeti. Ovo je knjiga neočekivanih strava i užasa, bola i povređenosti, besa i želje za osvetom, ludila i nade, izgubljenih srećnih uspomena i trenutaka, ali velika knjiga posvećena ljubavi pre svega, jer ljubav prema porodici je velika koliko i strah od mogućnosti da se bez nje ostane.
Do sledećeg čitanja, volite i verujte svojim voljenima.♥